ANANSI

Anansi je pauk u misiji da sakupi mudrosti svijeta i prenese ih na ostale paukove. Uvijek je u žurbi i jako voli jesti, zbog čega često upadne u nevolje.
Ponekad se čini zao i loš, ali na kraju priče uvijek saznamo da svoje suputnike pokušava podučiti ili pripremiti za izbjegavanje neke nevolje.

danijela_dex2

 

Danijela Pupovac,

Master Trener, Australian Institute of Fitness

Odavno se ovdje prestalo raditi o mršavljenju, a počelo o - najboljem životu.  Započelo je idejom da mršavljenje nije cilj, (fenomenalan život je cilj) i spoznajom da nas disciplina može osloboditi. Opsjednuta sam sa rastom i razvojem, psihologijom i neuroznanošću, postajanjem i bivanjem kompletno 'svoji' te vrhunskom izvedbom.

Sve započinje s mindsetom.
Mršavljenje i fitness su mi bili strašno teški, ali svemu su me naučili. Trenutno studiram psihogiju i vodim druge u promjeni. U podučavanju drugih sam vrhunska, lagano mi je i prirodno.

Kao Anansi i ja sam vječito gladna, nekad sam jela za mršavljenje, sad jedem za zdravlje i kognitivne sposobnosti. Za fokus, kreativnost, koncentraciju, energiju, stvaranje - i fitness.
 Mršavljenje je kao stroga učiteljica, fitness je kao životni učitelj, došli su da te nauče. Dozvoli im. Ne opiri se.
Samo reci - Da. NAJLAKŠE je.

ANANSIJEVA PRIČA

Jednom davno, prije mnogo godina živio je pauk po imenu Anansi. Bez obzira što je znao spremati ukusnu hranu, Anansi je najviše volio jesti kod susjeda.

Jednog dana navratio je kod zeke baš u vrijeme ručka. Još s vrata Anansi je povikao: ,,Bok zeko, mogu odmah pogoditi što imaš za ručak, grašak, zar ne? Moje omiljeno jelo! Tako divno miriše”. 
Zeko odgovori: ,,Nije još potpuno kuhan, ali biti će uskoro. Sjedni malo i pričekaj pa ćemo zajedno ručati'', predloži zeko. „Volio bih, ali žurim, imam dogovoren sastanak”, odgovori Anansi. 
„Pa što da radimo?“ upita zeko. „Šteta bi bila da ne ručaš sa nama“,uzdahne. 
Anansi je malo razmislio, pa je rekao: „Sjetio sam se, isplesti ću mrežu, jedan kraj ću zavezati oko moje noge, a drugi oko tvog lonca i kada grašak bude gotov, ti povuci mrežu i ja ću dotrčati”. 
Zec se složio da je to genijalna ideja. Zavezali su mrežu oko debeljuškaste Anansijeve noge. 
Anansi je nastavio tumarati. Stigao je do majmunove kuće. 
„Miriše na bob'', njuškao je Anansi uzbuđeno dok se lagano primicao vratima. Uvijek mu je od mirisa boba izlazila voda na usta. 
„Je li se to bob kuha u tvom loncu?'' upitao je pauk majmuna.

„Uđi i ručaj sa nama”, povikao je majmun i nastavi: „skoro pa je skuhano''.
„Volio bih da mogu, tako divno miriše”, odgovorio je Anansi i ponovo predložio da jedan kraj mreže veže sa svoju nogu, a drugi za veliki lonac. Anansi je nastavio šetnju. Zaustavio se kod veprovog brloga.
„Osjećam miris slatkog krumpira'', Anansi je njuškao očaran mirisom. „Slatki krumpir, tikva i med, siguran sam''. „Anansi!” pozvao ga je vepar. „Prijatelju dragi, moj lonac je pun slatkog krumpira sa medom! Dođi pa ćemo podijeliti ručak, biti će gotov za čas.“ „Baš bih volio”, odgovori Anansi, „ali jako se žurim.”
Ponovno je Anansi predložio istu stvar, mrežu vezanu za njegovu nogu i za lonac pun slatkog krumpira. „Svratit ću i do žirafe. Vjerojatno kuha neko vegeterijansko jelo, ali nema veze. Dobra je kuharica i svako jelo koje skuha vrlo je ukusno”, razmišljao je Anansi dok se približavao žirafinoj kući. „Mmmm, miriše na juhu od riže. Odlično!“
„Bok prijatelju, došao si u pravom trenutku. Juha će biti za pet minuta gotova”, obradovala se žirafa kada je vidjela Anansija.
„Draga moja, žurim pomoći gospođi zebri”. Opet su zavezali lonac za njegovu nogu.
Kada je Anansi stigao do rijeke, imao je po jedan kraj mreže vezan za svaku od njegovih osam nogu. Bio je jako uzbuđen da sazna čiji će se ručak prvi skuhati. Baš u tom trenutku Anansi je osjetio kako ga zateže mreža oko jedne njegove noge.
„Ovo mora da je mreža koja je vezana za zekin lonac graška'', zatim je osjetio još jedan trzaj, pa još jedan.
„Jadan ja!” zajaukao je Anansi kada je osjetio četvrti trzaj, pa peti, pa šesti, pa sedmi, pa osmi. Konci su vukli Anansija na sve strane, lijevo, desno, tamo, ovamo.
Njegove noge su se istezale i istezale i postajale sve tanje. Svi su odjednom vukli.
Anansi se otkotrljao u rijeku, a voda je omekšala i rastvorila mrežu. Anansi je jedva izašao na obalu. Sve ga je boljelo.
„Joj, joj!“ kukao je i uzdisao. „Možda ovo i nije bila baš najbolja ideja”.
Od toga dana pauk Anansi ima osam veoma tankih nogu. Još gore, toga dana ništa nije pojeo.